Direktiva EU o sankcijama poslodavcima i šta znači za firme iz Srbije

Direktiva 2009/52/EZ, objavljena u Službenom listu L 168 od 30. juna 2009, zabranjuje zapošljavanje državljana trećih zemalja koji nezakonito borave u Uniji i propisuje minimalne sankcije za poslodavce koji tu zabranu prekrše. Ona obavezuje države članice, ali pogađa i srpske firme koje u Uniji rade kao izvođači ili podizvođači.

Ključ je u tome što direktiva krivicu vezuje za propuštenu proveru, a ne za nameru. Poslodavac koji je proveru uredno obavio zaštićen je, a onaj koji nije odgovara i kada je u dobroj veri.

Tri obaveze pre prvog radnog dana

Član 4. direktive nabraja šta poslodavac mora da uradi pre nego što radnik počne da radi. Prvo, da od državljanina treće zemlje zatraži važeću dozvolu boravka ili drugo odobrenje za boravak. Drugo, da kopiju ili evidenciju o tom dokumentu čuva najmanje za vreme trajanja zaposlenja. Treće, da nadležnim organima koje odredi država članica prijavi početak zaposlenja.

Poslodavac koji ispuni te tri obaveze ne odgovara za povredu, osim ako je znao da je isprava falsifikovana. To je jedini izlaz koji direktiva priznaje, i on je dokumentaran. Kako izgleda provera u praksi, po zemljama, razložili smo u tekstu o proveri prava na rad.

Sankcije, zaostale zarade i pretpostavka od tri meseca

Član 5. traži finansijske sankcije koje rastu prema broju nezakonito zaposlenih radnika, uz troškove povratka koji se naplaćuju od poslodavca ili se ugrađuju u sam iznos kazne. Iznosi se određuju nacionalnim propisima, pa se razlikuju od države do države, ali logika rasta po radniku je zajednička.

Član 6. je onaj koji obično iznenadi. Poslodavac duguje zaostalu zaradu u visini koja se pretpostavlja prema propisima o minimalnoj zaradi, kolektivnim ugovorima ili ustaljenoj praksi, zajedno sa porezima i doprinosima. Uz to se pretpostavlja radni odnos od najmanje tri meseca, osim ako poslodavac dokaže drugačije. Drugim rečima, teret dokazivanja je na poslodavcu, a početna računica ide protiv njega.

Član 8. je razlog zbog koga ovo pogađa i firme koje nikoga nisu nezakonito zaposlile. Direktni izvođač može odgovarati umesto ili pored poslodavca, a glavni izvođač i posrednici u lancu odgovaraju kada su znali da podizvođač zapošljava nezakonito. Zato naručioci u Uniji od dobavljača traže dokaze, a ne izjave, o čemu smo pisali u tekstu o lancu odgovornosti poslodavca sponzora.

Kada nezakonit rad postaje krivično delo

Član 9. propisuje da povreda postaje krivično delo kada je namerna i kada uz nju ide jedna od okolnosti: kršenje se nastavlja ili ponavlja, istovremeno je zaposlen značajan broj lica koja nezakonito borave, uslovi rada su posebno eksploatatorski, poslodavac koristi žrtvu trgovine ljudima ili je nezakonito zaposleno maloletno lice. Član 11. dodaje odgovornost pravnog lica kada je delo učinjeno u njegovu korist ili kada je propust u nadzoru omogućio izvršenje.

Član 10. uz to predviđa da uz krivičnu sankciju može ići i objavljivanje sudske odluke, što za izvođača znači i poslovnu posledicu koja traje duže od same kazne.

Član 14. objašnjava zašto se kontrole grupišu. Države članice inspekcije planiraju na osnovu procene rizika i Komisiji godišnje prijavljuju broj kontrola u apsolutnim brojevima i kao procenat poslodavaca po sektoru. Građevina, poljoprivreda i ugostiteljstvo su po toj metodologiji stalno u vrhu, pa ekipe iz Srbije na tim poslovima treba da računaju na proveru, ne na izuzetak.

Član 13. dodaje kanal koji poslodavci retko uzimaju u obzir. Države članice moraju da obezbede mehanizme preko kojih nezakonito zaposlena lica podnose pritužbe, neposredno ili preko sindikata i udruženja, a u slučajevima posebno eksploatatorskih uslova ili rada maloletnika mogu da izdaju boravišnu dozvolu ograničenog trajanja vezanu za trajanje postupka. Drugim rečima, postupak može da pokrene i sam radnik, a ne samo inspekcija, i to i pošto je posao završen.

Za poređenje, srpski režim je po strukturi sličan. Član 34. Zakona o zapošljavanju stranaca propisuje kaznu od 800.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, a nadzor vodi Inspektorat za rad, o čemu smo pisali u tekstu o nadzoru nad zapošljavanjem stranaca.

Razlika između uredne i neuredne firme u ovom režimu svodi se na jedan fascikl: kopija dozvole, datum prijave zaposlenja i evidencija radnog vremena. Ko taj fascikl drži spreman, prolazi kontrolu bez zastoja na gradilištu. Za koridore sa podizvođačkim lancima u Uniji, naš tim za poslodavce proverava ko u lancu nosi odgovornost pre nego što ekipa krene.